У знак сећања на солунску браћу Ћирила и Методија, установљен је Дан словенске писмености.
Остали су упамћени као „словенски апостоли“, који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Ћирило и Методије су у 9. веку започели велики мисионарски рад увођења писмености и ширења хришћанства међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенској писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Сваки од браће има свој дан, а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије. Од 2019. године 24. мај се обележава као државни празник – Дан словенске писмености и културе.
Дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земаљама – Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.
Након смрти, њихов просветитељски рад су наставили верни ученици Климент и Наум.
Ученици осмог разреда правили су у учионици за српски језик и књижевност пано о творцима првог словенског писма и њиховом значају.
